• Zašto se koriste data logeri?

Data logeri se u energetskim pregledima koriste za merenje određenih fizičkih veličina koje značajno utiču na potrošnju energije u objektima. Kako potrošnja za grejanje i hlađenje objekta ima najveći udeo u ukupnoj potrošnji energije najčešći tip data logera koji koristimo u energetskim pregledima su temperaturni data logeri. Na osnovu podataka dobijenih ovakvim merenjima može se mnogo realnije sagledati način potrošnje energije u objektu, rad KGH sistema, ali i ponašanje samih korisnika objekta u smislu brige o racionalnoj potrošnji energije. Ukoliko merenja pokažu da parametri komfora odstupaju od standardnih, potrebno je izvršiti korekciju samo proračuna potrebne energije za grejanje objekta.

• A kada se koriste Blower Door testovi?

Blower Door testovi se koriste kako bi se utvrdila zaptivenost objekta, uz pomoć njih možemo da identifikujemo ventilacione gubitke u objektu. Zapravo oprema za “blower door” testiranje stvara razliku u pritiscima unutar i izvan objekta i mereći protok vazduha kroz termički omotač objekta računa nivo zaptivenosti objekta.

Termovizijske kamere koriste infracrveno zračenje kako bi vizualizovale temperaturne razlike u objektu. Međutim, ove kamere nisu u mogućnosti da kvantifikuju tačne gubitke energije. “Blower door” testiranje, s druge strane, fokusira se na merenje protoka vazduha i pritisaka kako bi se ocenila zaptivenost objekta. To omogućava precizniju procenu energetskih gubitaka.

• Da li su energetski pregledi obavezni i da li postoje regulative?

Energetski pregledi trenutno nisu obavezni osim prilikom izrade energetskog pasoša za objekat, ali njegov format nije definisan nekim nacionalnim pravilnikom. Međutim, postoje međunarodni standardi, na primer EN 16247 ili ISO 50002 koji definišu metodologiju za energetske preglede. Preporučuje se da se energetski pregledi obavljaju redovno, na primer, svake tri godine, posebno za industrijske objekte koji su veliki potrošači energije.

• Kako se može unaprediti upravljanje energetskom potrošnjom?

Upotreba sistema za upravljanje potrošnjom energije, kao što su building management sistemi, može značajno poboljšati efikasnost. Ovi sistemi omogućavaju centralizovano upravljanje sistemima grejanja, hlađenja i osvetljenja u objektima. Digitalna rešenja omogućavaju programiranje i kontrolu, čime se postiže optimalna potrošnja energije. Ovo je posebno korisno za industrijske objekte.

• Kako se reguliše rad grejnih sistema u objektima, posebno onih sa više grupa kotlova/grejača?

U objektima sa više grupa kotlova/grejača, koristi se automatizacija za efikasno upravljanje potrošnjom energije za grejanje. Na osnovu unapred definisane grejne krive za datu spoljnu temperaturu aktivira se tačno onoliko kotlova/grejača koliko je potrebno da bi se postigla željena temperatura potisnog voda sistema grejanja. Ovakvom centralnom automatizacijom vrši se optimalno snabdevanje objekta toplotnom energijom. Osim toga, sistem može reagovati na promene u spoljnoj temperature koje se dešavaju u toku dana, a takođe se za vreme neradnih dana može prekinuti ili značajno smanjiti isporuka toplotne energije što značajno utiče na smanjenje potrošnje energije. Investicija u ovakve sisteme je nekoliko hiljada eura, a uštede mogu koje se postižu se, u zavisnosti od veličine objekta, mere desetinama hiljada eura.

• Kako regulišete druge potrošače u objektima, kao što su liftovi i osvetljenje?

Drugi potrošači u objektima se obično regulišu putem tajmera ili sistema koji omogućavaju punjenje bojlera kada je struja jeftinija, što je posebno korisno za smanjenje troškova. Što se tiče liftova, oni se često koriste za aktivnosti poput povećanja tolerancije, kako bi se izbegle učestale promene u paljenju i gašenju sistema.

• Koja je razlika između energetskih menadžera i licenciranih inženjera za energetsku efikasnost zgrada?

Energetski menadžeri su odgovorni za upravljanje potrošnjom energije u lokalnim samoupravama, organizacijama ili industrijskim postrojenjima. Oni se bave analizom i optimizacijom potrošnje energije, praćenjem i izveštavanjem o potrošnji i implementacijom strategija za smanjenje troškova.

Licenciranih inženjera za energetsku efikasnost zgrada, s druge strane, se bave projektima koji su usmereni na poboljšanje energetske efikasnosti objekata ili sistema. Oni mogu raditi na projektima poput izolacije objekata, zamene starih sistema za grejanje i hlađenje ili primeni novih tehnologija za smanjenje potrošnje energije.

• Kako se trenutno procenjuje energetski razred objekata i ima li planova za promenu postojećeg pravilnika?

Trenutno energetski razred objekata zavisi samo od karakteristika termičkog omotača objekta. Međutim, postoje planovi da se pravilnik promeni kako bi se u proračun uključili i drugi aspekti, kao što su sistemi grejanja, hlađenja, kao i električni uređaji. Ovo bi omogućilo celovitiju ocenu energetske efikasnosti objekata i bolje usklađivanje sa međunarodnim standardima.